Русија од тога зарађује много новца извоз енергије као и раније ударио је крајем фебруара. У међувремену, инфлација расте на глобалном нивоу, додајући политички притисак на лидере као што су амерички председник Џо Бајден, британски премијер Борис Џонсон и француски председник Емануел Макрон.
„Постоје алати који су на располагању да се теже крене након Русије, али долазе са значајним директним трошковима за потрошаче у САД и Европи“, рекао је Роберт Џонстон, помоћни виши научни сарадник Колумбијског центра за глобалну енергетску политику.
„То нарушава тржиште у време када тржиште свакако мора добро да функционише, а постоји превише решења“, рекао је Џонстон.
Русија наставља да троши новац
САД, Британија и Канада најавиле су забрану увоза руске нафте. Што је још важније, Европа ће пратити руски увоз нафте морским путем, што је велики корак јер зависи од дуготрајног снабдевања Русије енергијом. Блок је рекао да ће се забрана односити на 90 одсто руског увоза нафте до краја године.
Европски купци су се повукли. Руски извоз нафте у Европу пао је у мају на 3,3 милиона барела дневно, што је за 170.000 барела дневно мање у односу на претходни месец, према Међународној агенцији за енергетику.
Али све већи извоз у Азију помогао је да се ти губици надокнаде. Кина је, користећи предности великих попуста на цене, први пут видела да је увоз достигао 2 милиона барела дневно. Увоз Индије је такође порастао, достигавши скоро 900.000 барела дневно у мају.
Русија продаје бареле нафте типа Уралс за око 35 долара јефтиније од Брент-а глобални бенцхмарк, који се последњи пут трговао близу 113 долара по барелу. Али пошто је цена ове године толико порасла због пандемије и ратних потреса, ипак су зарадили много новца.
Руски приход од извоза нафте порастао је за 1,7 милијарди долара у мају на 20 милијарди долара, према ИЕА. То је више од просека за 2021. од око 15 милијарди долара.
„Руси и даље добијају добру цену“, рекао је Џонстон.
„Очекивали бисмо да он може да каже, како можемо предузети кораке који могу да смање енергетски профит Русије?“ рекао је један званичник. „А како можемо стабилизовати глобално енергетско тржиште и смањити поремећаје и притисак који видимо?“
Који уређаји још постоје?
Ипак, Маи Роснер, активисткиња непрофитне организације Глобал Витнесс, рекла је да западне земље морају да иду даље како би брзо скинуле руску нафту са тржишта, јер кашњење даје учесницима на тржишту времена да смисле креативне начине за спровођење правила.
„Ове делимичне санкције остављају рупу за индустрију фосилних горива коју треба да искористи“, рекао је Роснер.
Сједињене Државе, уз подршку Европе, могле би да уведу секундарне санкције против трећих земаља које настављају да послују са Русијом, као што су то урадиле са Ираном и Венецуелом. Влада САД то не пориче.
Али тај потез ће довести до хаоса који стручњаци сматрају немогућим – поготово што се толико политичких лидера на Западу суочава са најбржим растом цена у деценијама.
Ако Кина и Индија морају да пронађу замену за барел, цена нафте би лако могла да пређе 200 долара по барелу, каже Дарвеи Кунг, портфолио менаџер за робу у ДВС-у.
„Заиста је тешко видети свет у који су САД ставиле [such] Санкције Ирану и Венецуели и Русији у исто време, рекао је Џонстон. Нафта мора да дође однекуд.
Бајден је даље нагласио да је борба против 40-годишње високе инфлације главни приоритет уочи избора на средини мандата у новембру.
Успостављање горње границе цена сирове нафте у Русији је једно решење које је одбачено. То значи да Русија неће бити потпуно уклоњена са тржишта, већ ће бити принуђена да продаје нафту по нижој цени, тако да неће остварити профит.
Капитализација цена „ће снизити цену руске нафте и смањити Путинов профит, а истовремено ће омогућити да више залиха нафте стигне до глобалних тржишта“, рекла је прошле недеље секретарка финансија Јелен.
„Мислим да што је систем компликованији, то је изазовнији“, рекао је Кунг. “[The] тржишни систем функционише јер је на неки начин веома једноставан. Веома је ефикасан.”
Владе на Западу такође могу покушати да ублаже ограничења тако што ће повећати понуду или дозволити да цене буду превисоке све док потражња не почне да опада. Не постоји једноставна рачуница.
Ако дође до глобалне рецесије – делом зато што је цена горива превисока – потражња за енергијом ће се смањити, а цена би могла да падне сама од себе. Али то би било веома болно, укључујући губитак посла и економску штету, посебно за породице са ниским примањима.